покушај биографије

 

Не умем да пишем биографију. Кажу, лако је то. Постоји одређени образац. Прво си се негде родила.

Да, родила сам се сасвим случајно у Београду једног септембра 1964. године. Онда сам свој живот и школовање наставила у Суботици, студије и постдипломске студије завршила у граду Новом Саду. А сад пребирам своје дане у варошици поред реке Тисе. У Кањижи.

Одабрала сам позив просветног радника, што због породичне традиције, а највише због осећења да поседујем то нешто што је битно за једног наставника.

Ових двадесет и нешто годинa, кроз конкретни рад у основној и средњој школи, покушавам да се усагласим са свим сегментима професије. Некад успешно, а некад и не.

Не успевам још да савладам све записе бироратског типа који се од нас траже. Не успевам да схватим зашто је важно имати припрему која стоји, а не реализује се у потпуности. Зашто се издавачке куће боре са конкуренцијом нудећи готове глобалне, опертивне планове и припреме за часове. И зашто смо то тако лако прихватили.

Стандард да

Губитак индивидуалног приступа, не.не могу

Школски портфолио, статистички подаци, табеле. Online портфолио једна повест, једна историја позива у времену садашњем.

  

 

Веома ми се свиђа појам метатекста. То је скуп свих цитата, вербалних и невербалних, које једна особа поседује. Део стручног знања увек се надограђује, слеже годинама, одабира, презентује. учење је доживотно, тако данас кажу. А кад нисам на радном месту и онда сам врло радознала. пишем, фотографишем, слушам музику, имам свој web идентитет. (раскрсница 123  )

 

Свакодневни детаљи моје биографије су омеђени са 24 часа. А то ми мало буде.